Студен зимски, тамно доба

Најављујеш својим криком.

Попут каква злобна коба

Престрављујеш својом виком.

 

Лица нежног, смеха хладног

Ти се китиш смрћу, болом.

Богињо из времена давног,

Прослављам те немим колом.

 

Само огњи у тој тмини

Пламте силно и пркосе.

Пркосе ти ледној зими

И дух ти кроз њу проносе.

 

Владај снегом, хеј Морано,

Владај ветром који хуче.

За пролеће још је рано,

Са планина мраз нек’ туче.