Оливера Лола Аџић: Седети на свом камену рација
Седети на свом камену рација,
постојаном као стена,
посматрати усковитлане вирове
и запенушане струје
како се ломе, мачују и сплашњавају у некој далекој утоци
или смело ускочити , заронити, поринути своје тело моруне
у дубине препуне тајанства , лепоте и миловања трава,
бити ношен таласима,
слаповима милине,
крзан хридима,
бујицом силине,
рањен оштрицама камења
али пливати, пливати и бити жив?


