Ми доле, грешни, заливени блатом,

Огрезли злобом, опхрвани ратом,

Обраћамо се Твојој величини;

А Ти по вољи, што Ти драго чини!

 

Способни нисмо да душу спасимо,

Све чешће свеће сред бола гасимо.

Далеко јесмо од Твог изворишта,

Или спашавај – ил’ од нас прах, ништа!

 

 

Нечастивима глупо заведени,

У души мрачни – у срцу ледени,

Али ако се Ти обратиш нама,

 

 

И као некад преузмеш дизгине,

Над лудим Светом искра ће да сине,

Блеснуће Светло – ишчезнуће Тама!

 

 

Разјасница Песника

 Писано усред зорења једног хладног децембарског јутра, док сам мислио о својој жени која ће ускоро родити близанце. Зато се обратих теби Боже, коме бих другом и моћнијем? Заштити их праведношћу! Песма је исписана светлосним мастилом и бистрим мислима, с љубављу према Теби!

Крагујевац, 08.12.2017.