Без сна о савршенству, без идеја и идеала, човек је обична стока.

Само сан о савршенству, те идеје и идеали одвајају човека од свих иних, нижих и бесловесних врста.

Живот без идеја и идеала, ако ћемо бити искрени, и нема никаквог смисла!

Покретачка и стваралачка снага не само на Мидграду, већ и у свим иним световима и пространствима Васељене, јесу управо идеје и идеали, односно: сан о савршенству, сан о угледању на Великог Створитеља.

Човек, али и васколики народ, без идеја и идеала бива обична мрцина и лешина, ходајући мртвац.

Какве су нам идеје водиље, какви су нам идеали, таква нам је и судбина.

Сећам се својега нараштаја из шездесетих и седамдесетих година када је била у моди песма: „За идеале гину будале…“

Нисмо – јадници и бедници – знали, да за идеале могу да гину само хероји и богови!

Ово што нам се данас дешава јесте последица нашег ругања и наше српдње са узвишеним идејама и божанским идеалима од пре неколико десетлећа, из шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година.

Могу и овако да парафразирам ту песмицу из шездесетих-седамдесетих година: за идеале гину хероји и богови, а стока и бесловесна руља гине без икаквих идеала – као стока!

Какве идеје и идеале, какву судбину и какву карму може да има та простачка руља, та бесловесна стока, која гледа телевизијске ријалитије – Фарму, Задругу, Парове?!

Јер, оно што гледају и у чему уживају, то и бивају!