Изано: Знаш ли, душо моја, ..
Знаш ли, душо моја,
зашто сам ја срећан човек?
.
У срцу су ми Бог, љубав и ти.
Зато за мене даљине не постоје,
јер да постоје, не би било ни тебе,
ни љубави, ни Бога,
а самим тим ни мене.
.
Нестао бих и растопио бих се у пространству.
Али ја постојим, а постојим због вас троје.
.
Мени су раздаљине и даљине нестале из живота
када сам у себи осетио безусловну љубав,
а да бих њу осетио,
поред Бога било ми је потребно
да имам некога као што си ти.
.
А ти си она којој увек могу рећи
ове речи знајући да ћеш их разумети:
„Ти си ја, а ја сам ти, и ту смо ради Бога
да бисмо живели у безусловној љубави.“

