Дужност нам је: да бодримо, јачамо и соколимо једни друге; да пружамо руке једни према другима; да љубимо једни друге као себе сама; да се узајамно спашавамо.

Морамо сви да се спасемо!

Ја желим да се сви ми спасемо, те да се, после свих мука и невоља, поново сретнемо у Златном Свароговом Ирију, да се гледамо у лепоти и дивоти, да у љубави живимо једни с другима.

Ако сневамо тај сан, онда ћемо и живети тај сан!

Јер, све што сневамо то постаје стварност битна и сушта.

Не смемо да будемо себични и саможиви ни у чему, не смемо да завидимо и пакостимо једни другима!

Само они који спашавју друге, који се жртвују за ближње, улазе у Златни Сварогов Ириј.

Себичнима и саможивима нема приступа Златном Свароговом Ирију.

Заиста, нема!

Ко год другачије мисли, тај заувек остаје у тами и опсени.

Само се кроз Двери Богова стиже до Златног Свароговог Ирија!

А где се налазе Двери Богова?

Налазе се у нашем пречистом срцу, у пречистом и милосрдном срцу које несебично љуби и љубављу се храни.

Двери Богова јесу Двери Љубави!