Данас је рођендан мојој милој и дивној Смиљки.

Данас је мој дан сећања јер она лежи под земљом на оном

лепом и усамљеном пропланку, на врх брда изнад Лешка, на Косову.

Далеко од мене да бих учинила помен

на њеном гробу за њен омиљени дан.

Срећна сам и тужна у исто време.

Срећна јер је на данашњи дан дошла у живот ОНА,

мој највећи и животни пријатељ.

Тужна јер се никако не могу навићи да је више нема.

Данас немам са ким да причам о њој и

зато ево ових пар речи упућених мојим пријатељима.

Нека је мир души мојој Смиљки.

Жива је моја љубав и успомена.