-слика Всеволда Иванова-

 

.

Додирује срце Земље мајке

Ту росни  њен  корен  спава!

Водом ходи живом

Рађа је њена  рука  Права!

Облацима  невидљивим плови

То воли њена златна глава!

Сечиво јој пламтеће Нав осваја!

Гранама  у рањено тело  урања

Док крила  своја уплиће и

Семенке  здравља  оставља!

Роду, Месецу, Сунцу, Звезди

Погледом  душу срце  љуби!

Грли Цара  што  Васељену

Чува и њом језди!