Кад у грудима

Заболи јутро и

Магла покрије стопе

Запјева са гране птица и

Даљина донесе слике

Заглављене у сјећању

На лик једне жене.

Вјетар ко рука дјевојачка

На прозор,тихо, закуца 

И заболи у грудима јутро,

Замирише са плакара дуња –

Убрана са неба 

Руком моје мајке.

.

Заболи у грудима јутро…

Извор- Суштина поетике- часопис за књижевност-