Леди Лејла Пеџет: „Нека ме сви забораве! То ми је свеједно! Али ће ми тешко пасти ако ме моји Срби забораве!“

БРИТАНСКА ПЛЕМКИЊА ПРЕД СМРТ СПОМЕНУЛА СРБЕ: Превијала је рањенике, хранила их, рибала подове, износила крваве завоје… А бојала се само једног, а то јој се десило

Леди Лејла Пеџет рођена је 1881. године. У Београд је први пут дошла 1910, кад је њен муж, сер Ралф, био именован за британског представника у Србији.

По избијању Првог балканског рата 1912, у Београду су отворене војне болнице, а леди Пеџет је била међу првим добровољним болничаркама. Превијала је рањенике, хранила их, рибала подове, износила крваве завоје… Поновило се то и у Другом балканском рату, након кога се са супругом, коме је у Београду 1913. престала служба, вратила у Лондон.

Када је почео Први светски рат, после битака на Церу и Колубари, у новембру 1914, леди Пеџет се с великом британском санитетском мисијом и санитетским материјалом, преко Солуна, обрела у Скопљу. Борећи се пожртвовано против тифуса у скопској војној болници, у марту 1915. и сама је оболела од ове опаке болести, као једна од последњих заражених у епидемији.

Упућена је на опоравак у Швајцарску, а пред полазак се писмом, објављеном у Политици на првој страни листа, захвалила „целокупном српском народу свима и свакоме, малима и великима пођеднако, на пријатељству, љубави, пажњи и нежности с којима су се опходили према мени за све време моје болести“. Одговорио јој је на исти начин врховни командант српске војске регент Александар Карађорђевић.

„Одувек сам за Србију и српски народ имала топле симпатије и између мене и њега је постојала нека нарочита веза која је чинила да и кад сам од њих далеко, с љубављу мислим на њих, веза која је чинила да сам у Србију долазила увек с оном истом радошћу с којом и у своју отаџбину. Још једном искрено и од срца хвала свима и до скорог виђења“

Леди Пеџет вратила се у Скопље већ у јулу 1915. и опет преузела управљање болницом. Ту су били измешани српски, аустроугарски и бугарски рањеници, а леди Пеџет је свима пружала пођеднаку пажњу. Кад је српска војска преко Албаније напустила земљу, она је остала уз рањенике и била заробљена. Четири месеца провела је под бугарском окупацијом, али су бугарске власти имале поштовања према њеној личности. Тек када су рањеници напустили болницу, у фебруару 1916. године, преко Софије, Букурешта и Русије вратила се у Енглеску.

После Другог светског рата, њено имање постало је средиште окупљања српских политичких избеглица. Милош Црњански је извесно време са женом становао у њеном замку, а помогла му је и да добије енглеско држављанство. Захваљујући њеној новчаној помоћи, уређени су Српска црква и Српски клуб у Лондону, а у Цркви Светог Саве подигла је бронзану плочу генералу Михаиловићу.

Дипломата и историчар Коста Ст. Павловић записао је да је „на Србе потрошила сву своју готовину, продала кућу у којој је одрасла и отуђила велелепни парк…“

Умрла је 1958. године.

Неколико дана пре него што је преминула, леди Лејла Пеџет је рекла: „Нека ме сви забораве! То ми је свеједно! Али ће ми тешко пасти ако ме моји Срби забораве!“

(Momčilo Petrović – Foto:Wikipedija)

Britanska plemkinja pred spomenula Srbe: Previjala je ranjenike ...

https://naslovi.net/…/britanska-plemkinja-pred-spomenula-srbe-previjala-je-ranjenike-…