Девојчице лепа вило,

Шапнућу ти стих ил’ два,

Дај ми руку твоју нежну,

Док пада први мрак.

 .

Кад би само знала,

Шта ме мучи сада,

Твој чуперк сјајни,

Недоумицу мени прави.

 .

А кроз сунчане нити,

Моју машту квари,

Твоје лепо тело,

Као слаткиш прави,

 .

И поглед директо у очи,

Погађа ме као стрела,

Покушај убиства,

Једног у успону боема.

 .

Да ли би се мила моја,

За тренутак замислила,

Каква би се битка само,

У нашим очима водила?

 .

Које ли смо среће драга?

Када судба нам још није иста,

Срешћемо се једног дана,

У пламену, сињег дана…