Саша МИЋКОВИЋ – ЈАДРАНСКО МОРЕ И ЖЕНА – VII


ВРЕЛИНА

Спржено све је, траве, палме, лоза,

Спаљена брда, шуме и камење.

Из гротла Земља најављује врење,

Суво се лишће упакљено сроза!

.

Људима горе фитиљци коштани,

Рђ у очима, угарштина, магла.

Чека се олуј – та промена нагла,

Да оледи Свет, растопљен воштани!

.

Увече тек се ваздух ускомеша,

Ветрина шибне и просвежи сфере.

Јадран постаје охлађена смеша,

.

Која обале стрме јодом пере.

Август вилени – сунчеве глазуре,

Кад завладају узавреле уре!

 

Сутоморе, 08.08.2017.

Постави коментар