Саша МИЋКОВИЋ – ЈАДРАНСКО МОРЕ И ЖЕНА – VII
ВРЕЛИНА
Спржено све је, траве, палме, лоза,
Спаљена брда, шуме и камење.
Из гротла Земља најављује врење,
Суво се лишће упакљено сроза!
.
Људима горе фитиљци коштани,
Рђ у очима, угарштина, магла.
Чека се олуј – та промена нагла,
Да оледи Свет, растопљен воштани!
.
Увече тек се ваздух ускомеша,
Ветрина шибне и просвежи сфере.
Јадран постаје охлађена смеша,
.
Која обале стрме јодом пере.
Август вилени – сунчеве глазуре,
Кад завладају узавреле уре!
Сутоморе, 08.08.2017.

