На моме сутонском небу ти си попут облака,

и твоја боја и облик су онакви какве желим.

Моја, моја си, жено усана сласних,

моји бескрајни снови у теби живе.

.

Светиљка душе моје руменилом ти боји ноге.

Моје опоро вино најслађе је на уснама твојим,

ох, жетелице моје сутонске песме,

како те ови самотни снови осећају мојом.

,

Моја си, моја, и ја кличем у поподневном

поветарцу, а ветар проноси мој удовички глас.

У дубини очију мојих ти ловиш, твој ноћни

поглед се зауставља попут воде твог отимања.

.

Заточеница си у мрежи моје музике, љубави моја,

а мреже музике моје као небо су широке.

На обали твојих тужних очију душа ми се рађа.

У твојим тужним очима почетак је земље снова.