Не полажи никад сопствене рачуне,
Пред глупљим од себе, чему унижење?
Реч је од легуре што не зна да труне,
А мото живота и духовно хтење;

Јесте да простоту код понеких људи,
Дрским кретом мача сечеш на парчиће,
Мада и дозволи да други пресуди,
Коме отамњује – коме ведро свиће!

Увек имај спреман кључ за сваку кваку,
Оне што се крију у мутном буџаку,
Па около лају, кидишући с леђа,

Одстрани тек оштро из свог видокруга,
Јер само будала непажљиво вређа,
Човек мирно прашта, а глупак се руга!