Драган Симовић: Вечерња песма Вилењака са звезданом лиром

Лако ћу ја са другима,
с њима ми је одувек бивало лако,
него не знам што ћу и како ћу
са самим собом!
Има тренутака
кад осећам тескобу у властитом бићу,
у властитом видљивом и трулежном телу,
на Мидгард-земљи,
у овоме свету привида, омаја, варки и опсена.
Куда год да кренем,
камо год да стигнем,
увек сам у свом бићу,
у свом пропадљивом телу,
у овоме свету
и на овој планети.
А толики дивот-светови
над нама
и свуда око нас!
