Бранислава Чоловић – Тишина душе
Ноћас су пјесме утихнуле свуд
Тишином простор у без крај се шири
Утваре,сјенке завршиле свој пир
Вечерас се душа са постањем мири
Уткаје мисли у свој нови дом
Свјетао,чист без жеља и страха
Ту чиста љубав са извора тече
И рађа животе између два даха
.
Понекад се њише на љуљашци од свиле
Облаке штипка растјерује магле
Чардак је скрила да не нађу га виле
Воли кад им очи од тражења цакле
.
Воли да се игра ко невино дијете
Сакрије па тражи оно што је сакрила
А када то нађе
Смјехом звијезде стресе
Ко грожђе са грана

