И заиста, Човек је цео, потпун и заокружен тек кад пронађе своју Другу Половину која је с њим – од ПраИскони, од Почетка Свих Почетака – његова Друга Бит и Сушт.

Човек је, уистини, цео, потпун и заокружен тек кад пронађе своју Човечицу и кад се сједини с њом, једнако као што је и Човечица цела, потпуна и заокружена тек кад пронађе својега Човека и кад се сједини с њим.

Мој живот пре сусрета са Човечицом с којом већ четрдесет и четири године живим у Браку, скоро да и није имао никаквог смисла, кад све то данас посматрам и сазерцавам са једног Вишег Становишта, са Становишта Бити и Сушти.

Као да је тај део мојега живота – пре сусрета са Човечицом и пре Брака – био само припрема, само предигра, увертира илити увод у један Виши Живот Потпуног Човека, у Живот са Сврхом и Смислом.

После толиких година нашег заједничког живота скоро да смо се посве сјединили по свему Битном и Суштом, скоро да смо сасма срасли једно уз друго, тако да ми се, на тренутке чини, као да смо и рођени и расли у истом родитељском дому и код заједничких родитеља.

Ја нисам Човек западне, атлантистичке и фаустовске потрошачке и робовласничке цивилизације који се стиди и плаши да искрено проговори о себи, о својим мислима и осећањима, већ Човек од Древних, Ведски Човек Звезданог Рода који не скрива ни своје мисли ни своја осећања, и зато вам, без икаквих предрасуда и опсена, о свему овоме Битном и Суштом казујем душом и срцем.

(У Великом Гају, лета 7527, последњег дана месеца жетвара.)

(Једно пролеће на Ташмајдану.)