Ханс Кри­сти­јан Ан­дер­сен – Ср­бин во­ли сво­је др­ве­ће


Hans-Christian-Andersen.jpg

Ханс Кри­сти­јан Ан­дер­сен, слав­ни дан­ски пи­сац бај­ки, за­др­жао се у Зе­му­ну де­сет да­на. Прет­ход­но је про­пло­вио и про­пу­то­вао кроз низ срп­ских гра­до­ва. За­пи­се је об­ја­вио у књи­зи Пе­сни­ков ба­зар, пр­ви пут об­ја­вље­ној знат­но ка­сни­је, 1842. го­ди­не. „Ср­бин во­ли сво­је др­ве­ће као што Швај­ца­рац во­ли сво­је пла­ни­не и као што Да­нац во­ли мо­ре”, пи­ше. „На­род­ни пр­ва­ци са­ста­ју се јед­ном го­ди­шње са кне­зом Ми­ло­шем под ли­сна­тим за­сто­ри­ма; др­ве­ће ши­ри сво­је гра­не над суд­ни­цом. Мла­да и мла­до­же­ња игра­ју под др­ве­том. Као џин, др­во сто­ји на бој­ном по­љу и бо­ри се про­тив не­при­ја­те­ља Ср­ба, зе­ле­ни ли­сна­ти за­стор гра­на пру­жа се из­над де­це ко­ја трч­ка­ра­ју. Ова шу­мо­ви­та зе­мља је зе­ле­на гра­на жи­во­та на већ го­то­во ис­тру­ле­лом осман­лиј­ском ста­блу и др­жи се још са­мо тан­ким жи­ли­ца­ма за ње­га. Гра­не су пу­сти­ле но­во ко­ре­ње и ако им бу­де до­зво­ље­но да се раз­ви­ја­ју ра­шће сме­ло као је­дан од пр­вих кра­љев­ских цве­то­ва Евро­пе.”

Постави коментар