Куда ћеш ти са мном сине?
Мене у тај голубарник?
Па ја сам ти сељак, радник,
од зоре под небеским сводом.
Више од птице
жудим за слободом,
а ти мене да водиш..
Куд, бре, да ме водиш?
Ја да ти живим,
а да не видим пчелу
и не чујем чесму?
Певај ти неком другом
ту песму
да ће ми у вароши бити боље!
Немам ја воље ни
да мислим о томе,
а камо ли да се селим.
Ја и не желим боље,
Шта мени треба;
Изворска вода, кора хлеба …
И слобода.
Забави се ти о јаду своме,
како ћеш у том бетону
и од чега?
Када ти то корито,
са кога срчеш, пресуши,
у чијој ћеш ти прљуши
да остариш?
За мене немој да мариш,
ја имам где да живим
и где да мрем .
Ја сам се овде родио,
Овде старио,
Овде ћу испод јеле
Уз чесму и пчеле
И кости да оставим.

Ја сам, сине,
свој на своме