Поломљена љуско
Тако лежиш, непокретна, мртва,
Сада си сама, бледа!
Из очију твојих не искује топлота,
Нема сећања, само јад, беда!
Нема душе, нема срца,
И пространством твојим, вреба само беда!

Некад јака смела, сад само јад, беда!
Само беда, беда,беда!!!

На животном путу осетићеш срећу,
Како талас топлог ветра!
Сада јад, сада беда!
Сад те море хладним таласима, удара,
Удара јад! Беда!!