Презрело је задње лишће,
И тај мирис цветних поља,
Леден’задах што пристиже,
Са далеких северних гора.

Твоје мисли одлутале су,
Само теби близак свет,
Где је него увек топло,
Где је рајског листа цвет.

Тамо негде иза гора,
Иза шуме четинара,
Тамо славуј пева песму,
О тој души болних рана.