Јасна Софија Косановић: БОЖАНСКИ ДАР
Титрај свијетлости, и топли задисај,
ријеч као ријека узнемирена
мирном водом плови
Тајна вјечног зова
руке шире, дар као чежња снова
Дар је моћ ума
корак сигуран, неимара,
облак плаветни у вихор заборава шаље
Пером траг хартије, осликава,
испреплетане слике
кроз аорте живота плутају
Дар је божанско искриште
дијела која су тајне осмислила
Рођене и после смрти
да вијековима плутају
не дотакнуте,
чак и кад прашина попада
на њихове златне корице живота
Дар је озар трена, тренутак надахнућа,
кад нова се пјесма рађа
продуховљена мишљу
усамљеног пјесника
дар је говор гласника,
и сањара вјечног,
рима рођена
под листом бријеста
Дар је тајна под којом се рађа
вјечног зова
Дар је звијездан
зов поета
и једра божанске лађе
којом плови…..

