Столећа те дигла разапетог.

О роде благословен бол.

Славу сам пево мира светог,

које точи убица охол.

Тебе о роде јер весео мреш,

а смрт је само част,

гусле не дају да за живот зреш,

за служинску почаст.

Наша је судба урликом мрети

охоло страшно по горју.

Певати, гласно разапети,

по стењу, кршу и борју:

Да је живот за слуге част,

и над весео гњили свет

витлати себе смрти у почаст,

као стег крвав и свет.

Стег дичан буна и убица.

О роде ти си изабраник њин.

Клекнеш ли животу понизна лица

нисам више твој син.