Куд си синоћ била Зоне

дјевојачка соба празна

нисам мамо нигдје била

с мјесецом сам чаврљала.

.

Испод липе мироносне

ухвати ме лаган санак

њежна рука Јованова

обгрли тад струк мој танак.

.

Та два ока чарна, црна

милују ми дуге косе

лаган корак поведе ме

у коло ме ноге носе.

.

Ватре горе насред поља

плеше моја снена душа

мирис класја, зов даљина

у руци ми бијела ружа.

.

Убрао је за ме Јован

пита да му љуба будем

сваког дана китит ће ме

дукатима, росним цвијећем.

.

Ах, ти мамо немој чуват

дјевојачко срце младо

но ме пусти на посјело

да не идем више крадом.