Лабуд Н. Лончар: Сидро ноћи


На тавану

у мраку

Скривени од звијезда

И погледа

Тражимо

Бјелеге и ожиљке

По нашим тијелима.

.

У мраку

Скривени од звијезда

Међу старим књигама

Тражимо уже

Да вежемо мјесец –

Постајемо сидро ноћи.

.

На тавану

Загрљени из страха

У прашини сјећања

И паучини ноћи

Проналазимо

Одбачене лутке

и ријеч што слути на љубав.

.

На тавану

У мраку

Скривени од звијезда

Тражимо уже

Да вежемо мјесец.

.

Моји и твоји ожиљци

Постају сидро ноћи

И ријеч постаје љубав!

.

-слика-Аница Младеновић- –

Постави коментар