Лабуд Н. Лончар: Сидро ноћи
На тавану
у мраку
Скривени од звијезда
И погледа
Тражимо
Бјелеге и ожиљке
По нашим тијелима.
.
У мраку
Скривени од звијезда
Међу старим књигама
Тражимо уже
Да вежемо мјесец –
Постајемо сидро ноћи.
.
На тавану
Загрљени из страха
У прашини сјећања
И паучини ноћи
Проналазимо
Одбачене лутке
и ријеч што слути на љубав.
.
На тавану
У мраку
Скривени од звијезда
Тражимо уже
Да вежемо мјесец.
.
Моји и твоји ожиљци
Постају сидро ноћи
И ријеч постаје љубав!
.
-слика-Аница Младеновић- –

