Верица Стојиљковић: Дан
Ја сањам онај дан
кад загрлих те мили јако,
јер оживеше снови ми тад,
и заигра сунце у њима јарко!
.
И небо се обоји плавом,
и нестадоше све стрепње
и боли трагања живота дуге,
и заблисташе росом шуме
и замириса зрело трава цветање.
.
И зачу се пој у срцу лепоте,
оне што буди дубоко сневање
пред срцем што слуша твоје куцање!

