Душица Милосављевић: Неумрли ратници Праисконог реда
Овлаплотио си се у Јаву ратниче
светлосни сноп те у тело спустио
Рожданице су те на груди привиле
пре но што си гласа изустио!
.
Чекао си да ме Богови у тело оваплоте
одредише број Свети од дана твога Јава
послаше по мене бестелесне виле
да тело ми спусте крај тебе да спава!
.
И од тад се тражисмо у целом постојању
да оваплотимо запис у етру што си писао
Богови су знали и чували од тамних
јер само наша љубав има прави смисао!
.
Сва наша искуства у Јаву земаљском
ојачаше душу да стамена буде
да плам се оваплоти и нечисте сагори
Светли су нас зато послали међ људе!
.
И од првог трена физичког сусрета
у загрљају поновном после много лета
препознасмо душу у два наша тела
што се раздвојена у Јаву до сад шета!
.
Тог дана је небо од силине пукло
сноп светла је покренуо запис из веда
муње сунцем синуле из суштине наше
неуморних ратника Праисконог реда!

