Ко је свестан, осетио је. Тиха вода брег рони.

.

.

Погледао Соко тица чистим видом својим оком

 и видео сад дубоко, све што бива под небесјем.

.

 Те позвао песмом на висини 

Орла светог рода краља, да заједно сагледају. Кроза

срца свег што хода дал је човек или злоба. Кроз тмину

и помрчину црних руку гар велова.

.

 Жар’ли негде искра животница 

сред Србља под небеском капом целом.

 Погледали – закликтали! 

.

 Нит’ је хладна нити угаснула! Већ је она свесно

утихнула. У трен вечни смирај нашла, да сагледа

величину и разуме позадину свег’ што род звездани

сада дави. 

.

 Мир вечити у трену без трена. 

.

 Ван времена и спознаја сваког који светла нема.

Бљесну искра сред свег рода Звезданога!

 Те разгори ватре свете, те помаче мреже клете!

.

 Јара ватре пламена живота разигра се сред лепота,

свих сад срца Звездорода, свега Србља које земљом

хода! Раса света зове јасно! 

.

 Све што није а хтеде да јесте – запали се живот-

пламом… Нечист плану и све тамно сажеже се свуд на

јави и отправи црној јами.  Јара Јари, Род се слави,

песма наде запева се. Ода једна расна света одјекује

васељеном. 

.

 Све то виде Соко тица и Орао род му свети. 

Како расте и долази сред свих који живе свето. Време

дође, на висини песма!

.

 Неко чу кликтаје и уклони очи уплашене. Засјакташе

бљеском древним друге очи васељене. Очи свих што

носе жар живота.