Да ми је да насучем срце своје
на твоју обалу
или да отпловим на теби до херувима луче –
све анђелке бих тобом задивила.
.
Пучином пењачицом да ми је
да се огрнем
и зеницу твоју из сунца да извучем,
озебле вршкове недара топлином њеном угрејем.
.
Пресечену напола јагоду твоју
уснама својим да ми је нежно да помилујем,
знам, сав сок са њих бих упила у себе –
најлепша бих нектарина била.
.
Андерсене, бајком ме начини.
Егзипери, најлепши вртлар постани.
Биљка хоћу да ти будем.
.
Мој Хансе, мој Антоане,
у биће моје напокон уплови.
Таласом мора мога постани –
мирис хоћу да ти будем.
.
Мили принче, шапат мој чуј:
најлепша ружа на зениту бих ти била.

-извор: Онлајн поезија-Анђелко Заблаћански-