Рефик Мартиновић: Септембар
Лагано
посрће лето
убијају га бела
магличаста јутра
долази септембар
као прва јутарња мисао
и разгрће облаке
који су дуго спавали
у хладовима
огрнутим Сунцем.
.
Пао је и један лист
и лута на ветру
коли ломи моје вреле снови
и јури сенке
које беже и крију се
за нека друга лета.
.
Крадем задњи лептиров лет
и чекам те
на обали језера
које спава
да се угнездимо
у још зеленим травама
које чекају
наше задње летње пољупце
у комаду свемира
који сам изабрао за нас.
.
Ти и не знаш
да се у мени
све румени
и да падају топле кише
да те волим све више
и желим да поделим
све чежње и туге
трагање и трајање
живот и умирање
узми бар нешто од свега
остаће и мени доста
будимо једнако жедни.
.
Долази септембар
пун рајских мириса
и боја које се душом
разливају
које сам увек волео
и трагова испод којих
птице пакују кофере
за далека путовања
а ја желим због тебе
да украдем њихове одласке.


Prelepo !