Екран је видик у свет

А човек кроз њега безплодно разапет,

Час му се нуде свила и козерија

А дугог трена блуд и мизерија.

.

Зато, кад имамо своју памет

Чему снага ума ако је шкрта,

Плаћамо данак да памет крпимо

А већ смо га стекли да лудорије не трпимо.

.

Па, добро, нека нас у јаду

Кад не знамо да живимо у складу

Са својом памећу, већ хоћемо у смећу

Да пркосимо изуму у премалећу.

.

Отворимо прозор други у бели свет

Још нам није далеко нити је отет

Књиге су отворене за ветрове ума

Проветримо устајалост да направимо узлет.

.

Обузеће нас песникове глорије,

Ускипеће праскозорја без олује

И ноћ ће да светли овога света

Па, то је радост, пустимо је да цвета.