седефна ткања дланом крљушти

разбој од дуге између колена

усне од бисера тајни сјај немушти

и наша надања преголема

.

река од бола раздели срећу

вулкан долина земљи претешка

ту где се зором лудо сусрећу

капља од туге и грумен смешка

.

нисмо ми пали нити се расули

једримо рибље матицом наде

кад су нас небом анђели засули

.

ко да нам дане убоге краде

кад надамо се трајању вечном

сад док је слатко у мресту речном