Ведун град , око њега бела сфера сија
пламенови бели бестелесно се крећу
мисаоно зборе и облике мишљу стварају
радост свеприсутна шири простором срећу!
.
Шума је жива и земља под њом
прастари храст ми рашири кору, у себе ме прими
загрлих његово срце силимом свом
горостас стамен што бесмртно живи!
.
Бреза ми дуго косу у кике плела,
да брже порасте,
из птичијег кљуна траву сам јела
бесмртних сокова што тамо расте!
.
Бреза ми отвори своја недра и позва к себи
окупа белом блиставом росом
на свим телима знамен ми даде
док су се гранчице играле с косом!
.
Плам испред ногу постаде јачи
из земље се вину мрежа од сјаја
мислима коракнух кроз ту белину
и затворих портал белога змаја!