Мира Ракановић: Пут пролећа


Изведи ме

На пут пролећа,

Невин као пупољак

..

Снови су ми

Постали ноћне море

..

Машта се тако ућутала

Душа се

У пустињу претворила

..

Растерај облаке

Дођи и води ме

На стазу трајања

..

Хоћу да лебдим

И лежим

На твојим додирима

..

Не желим

Да живим у дубини

Живог песка

..

Твој осмех

Даје ми снагу

За поцепане године

.

МР: “Разоткривена неосећања“

Постави коментар