Допусти, мајко, кроз прозор мој

да се осмехнем на њега.

.

Он пева: како га срећом поли

осмех мој;

Он пева: да из дна душе воли

једину мене.

.

Са онолике даљине плаве

како су могле да се јаве

његовој песми звезде јасне?

.

Допусти, мајко, са прага мог

да га поздравим рупцем белим.

.

Он пева: да поглед ока мог

дан му доноси;

Он пева: поздрави руке моје

њему су поноси.

.

Како је могао месец блед

ноћ да претвори у простран дан,

да залепрша свој рубац бео,

нежношћу ткан,

у поздрав њему?