Моје срце, птица дивљине,

нашло је своје небо у твојим очима.

Оне су колевка јутра,

оне су царство звезда.

Моје су песме потонуле у дубине њихове.

Пусти ме само да се винем у то небо,

у његово осамно беспуће.

Пусти ме само да делим његове облаке,

да ширим крила у сјају његовога сунца.