Ноћас бих дао нежност, искрену,

душу да јој милује.

Ноћас бих миловао, нежно,

срце да јој утишам.

.

Ноћас бих утишао своје речи,

лагано, у уму сам да јој останем.

.

Ипак, ноћас ћу усамљен

тихо миловати речима,

искрено, нежно, лагано,

и послаћу их некуд тамо далеко,

осмех да јој измамим.

.

Ноћас је она далеко!

*

Са душом кристалне боје

напишу се и насликају најлепше

животне приче.

 .

М.Н. Изано: “Дневник Душе“