Слава теби боле предубоки!

Краљ је јуче умро сивооки.

.

Јесенско и рујно беше вече –

Вративши се, мој муж мирно рече:

.

“Донеше из лова њега, знаш ли,

Тело су му уз стари дуб нашли.

.

Млад је био. Туге краљичине!

Оста седа иза ноћне тмине.“

.

Своју лулу са камина скиде

И на ноћни посао отиде.

.

Пробудиће ћерчицу крај мене

Да очице сиве гледам њене.

.

Иза окна топола се њише:

“Твог краља на земљи нема више…“