Пра прапреци моји

Били су осветљени изнутра

Били су спокојни у спољном

Знали су и могли

Да призову кишу

Да зауставе олују

Да уђу у планину

Да изађу на чистину

Да се подреде мислима душе

Да их воде кроз муку

И кроз радовање

Били су и земаљски и небески

Истовремено

С.Ђ: “Бела шаманка“