У оку ватрене зенице

Од краја до краја, равно из центра

Светлост ме разапиње

.

У бескрајно плаво се разлажем

Таласи – прсти, служе сврси

И дивна музика настаје

.

Више не познајем корене

Идентитет престаје

Слободан сам

.

Да будем шта желим,

Да будем, да јесам,

Све оно што јесте,

Ко год да јесам

.

Изван кавеза сваке

Идеологије

Слободан сам

.

Да будем грешник,

Да будем светац,

Да затворим круг

И кренем из почетка.