Милујеш клавир

прстима нежним

корачаш лагано

ко коњић касом

остављаш стопе

улицама снежним

душу док грлиш

прелепим гласом

.

А кад ми дођеш

ко ружа румена

крај мене прођеш

окупана росом

када је пустиш

прекријеш рамена

па завијориш том

бујном косом