И док ти усне тихо ћуте

док очај мили очај спрема

док анђели над гробом шуште

заспалих ћувара силуета дрема.

.

Тад узми руку, у руци пехар

дохвати горе све твоје мисли

рашири ветар разнесени

и одагнај лоших снова део

.

Обгрли месец и звезде далеке

узми у своје срце цвет

задржи осмех напуклог лица

и лети, лети високо што дуже!

.

Очи су сада далеко боље

усне су сада далеко лепше

мисли су сада на једном брроју

а летиш, летиш високо што дуже!

.

М.М: Збирка – “Пут ка светлости“