Ено листа који вене свећу

ено свеће која топи лист

надомак воде

чинечи се небу налик,

а камење, а камење,

труне у мноштво вајањем,

следећи избор је:

затрпани у песку

кости загрљене

лобање приљубљене,

скок вукодлака ремети

пустињску радост

и то је једнако

прекидању читања књиге овде

или злобник улази бесно

и гужва сасвим исписани

лист папира до цепања.

Ено у парампарчад

пуца стона лампа.

Ево на пети ничу туђи прсти,

говорим по три пута

предњенепчану реч

остало је још које

зрнце кристала у беоњачи

звездуца као палацави језици

змија из Толтешког реда,

и са копна и из воде

приближавају се сугласници страха и о у …

Ја не верујем ти стрепиш он не пристаје

Заједно куполу од песка

чинимо изнад стене.

Ено ајкулиниг зуба у киту

ево китовог трбуха

у подељеном егу пучине.

.

Х.Ш.Исаков: “Потрес мозга у Африци“