Као телашце, кад крилцем маше,

У сунцу се преврне мало –

И запаљиво стакленце наше

На емпирију се већ дало.

.

Ко комарачка ситница нека

Јечала је по зениту правом

И кришом се сред зујања мека

Мучила трешчица у плавом:

.

О, не заборави ме, казни ме,

Али ми дај име, учини.

Појми – биће ми лакше са њиме

У бременој плавој дубини.