Два сунца се гасе (господе, благ буди!):

Небеско – и друго усред мојих груди.

.

Да опростим самој себи да л ћу смети –

Што су ме два сунца скретала с памети?

.

И оба се хладе – њихов зрак не бије!

Угаснуће прво оно пламеније.