Милорад Куљић: Архетип Златног доба


Од како букну светски котао

аналитичари свашта говоре.

„Да би човек на свету опстао

Срби ће за то да се изборе“.

.

Шта овај лупа помислих прво.

Тако смо мали свету минорни.

Смештају нас под једно дрво

а он збори да смо изабрани.

.

Дан васкрса Христовог стигао

што ме сетило патње му претходне.

По жртви се моћним духом дигао

сведочећи да смо природе вечне.

.

Велика жртва светлошћу пламти

која са Богом светло јој једначи.

Српски олтар моћно небом букти.

Жртвени крик још увек снажно јечи.

.

Светост коју крвљу куписмо

моћи нам светачког духа даје.

Грехе нам преци платили авансно

па мироносци у нама таје.

.

Златно доба праоци створили.

У архетипу нам сећање траје.

Биће да стога смо патњом горели

да будемо свету васкршње јаје.

Постави коментар