Испод вечери глуве звонаре

Гласом смрзнутим у беле месечине

Понављамо један дан

.

Ту запаљену гриву вранца пропетог

О облак са чијих смо висина

Челом о камен досезали укус света

.

Док љубави семенке у плоду

Играју се сунца

Изнад испружене руке

.

За малу кап светла стопарац

У мртвом оку

Слепца

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“