Тамо и амо…лако као перо,

као нота од миља поноћних свитаца,

зрело жито у меду сненом 

и твоје усне што пупе црвеном.

.

Живот се њише у колевци снова 

лист на ветру час горе час доле.

То само је, то је само…

можда дах северних ветрова…

.

Ах

Како да ти кажем волим те…

Како да ти очи просветле…

Како да ти сад у сну…

оду души упамте – све ове године…

.

Стојим на стени сам

и ветар ми косу мрси – игра се.

Тај осећај дуго сневам,

у духу све ЈЕДНО је.

.

И сред крви што кал обоји 

газимо тихо с’поштовањем.

Једино мртви виде крај рата.

Једино живи знају за мир.