Велика Томић: Осмомартовска лакрдија


Све је бравар направио –

разделио мушко – женско.

.

Сад се мени као жени осладила –

Кратка сукња, своја банка, сам свој газда…

А душа? – Душа празна.

.

Где је мушка рука, око струка?

Где је жена, мужу леђа да погура?

Где је бравар, тај проклетник?

.

Нећу жену светом што тумара,

нећу Клару Цеткин, ни њен изметин!

.

Хоћу стару, добру нашу, Жену, Мајку, љубав вашу.

Постави коментар