Новица Стокић: Човечење


Ишчилио пупољак младице

Испод покрова смоле борове

Засењен одсевом зубатим

Стрши у небеса

.

Пупољци долазећи

С муком пробијају опну

Док предходници разгранати

Мењају облик

.

Запахнут велом магличастим

Лије нектар животни

У инат себи самом

.

За увек.

Постави коментар